Plutajuca ostrva

Evo, posto odavno nisam pis'o, napravicu 2-3 nova posta, jer se, u krajnju ruku, dosta toga i izdesavalo.
Elem, stigosmo u Puno u ranim predvecernjim satima, sto nam je taman dalo vremena da se istusiramo, odemo do grada kako bi nesto pojeli i sredimo neku turu po Titikaka jezeru. Kako smo i od prije naculi da se nezaobilazno moraju obici plutajuca ostrva na jezeru to smo ih i mi morali vidjeti.
Na kraju odlucismo se za neku cjelodensvnu turu koja, pored ovih ostrva, obilazi i jos neko malo vece ostrvo. Iako smo najveci dio ture proveli u voznji to smo iskoristili pa smo se dobro naspavali.
Sto se tice plutajucih ostrva, stvarno su fantasticna i nadasve originalna. Ljudi koji zive na njima (a ima ih oko 2 hiljade) ih prave od trske koja raste na jezeru. Za pravljenje jednog ostrva, povrsine par stotina kvadrata, treba im godinu dana a samo ostrvo traje oko 20 godina. Kako trska vremenom trune to se svako malo moraju dodavati novi slojevi trske kako bi se ostrvo odrzalo iznad vode. U svakom slucaju, lokalci nas fino docekase (iako smo otisli bez boce) i napravili nam pravu malu turisticku prezentaciju a mi smo, ko pravi turisti, zadivljeno pljeskali i slikavali svudj naokolo.
Ovo drugo ostrvo nije bilo nesto previse dopadljivo pa ga necu ni opisivati.
Od svega sto nas je odusevilo na jezeru, pored plutajucih ostrva, jeste samo jezero. Obilazeci ovo drugo ostrvo imali smo utisak da setamo obalom Jadrana. Plava boja vode, jako sunce, krseviti predjeli i nisko rastinje svugde naokolo nas je, kao sto rekoh, vise podsjecalo na nase primorje i Dalmaciju nego na slatkovodno jezero.
Poslije ture se vratismo u hostel i ugovorismo voznju za Kopakabanu tj. mali gradic u Boliviji.