El Camino de la Muerte

El Camino de la Muerte, Death road ili vam Put smrti je, nekada, bio jedina saobracajnica izmedju La Paza i istocnih, nizih, krajeva zemlje. U to vrijeme desavalo se da skoro svakog dana jedan (ili vise) kamiona/autobusa padnu niz stranu ovog puta i zavrse na dnu 100 do 400m visoke litice. Kako je put uklesan u skoro verikalnu liticu to je jedna strana puta ogranicena stijenama a druga potpuno otvorena.Cisto da steknete uvid kako sve to izgleda nesto fotografija mozete vidjeti ovdje:
http://www.google.com/search?q=death+road&hl=es&client=firefox-a&hs=N3h&rls=org.mozilla:es-ES:official&prmd=ivns&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=EXL_Tb3lGMWftwe8nJy8Dg&ved=0CCcQsAQ&biw=1024&bih=604
Danas, ovaj put se zaobilazi od strane saobracaja jer je napravljen noviji, moderniji (citaj sigurniji) put, dok stari put koriste iskljucivo turisticke agencije za ture spustanja biciklima.
Tura spustanja je trajala nekoliko sati i podrazumijevala je dva dijela. U prvom dijelu se spustamo asfaltnim putem a u drugom prelazimo na stari makadamski put i njime se spustamo do cilja. Tacka sa koje krecemo se nalazi na nekih 4.700 mnv a cilj na nekih 1.200 tako da se u 60 km (koliko je dugacka dionica) spustamo nekih 3.600m.
Kada smo krenuli svako je dobio (pored bicikla) pantalone, termo majcu (koju smo nosili preko nasih), jaknu, kacigu, rukavice kao i stitnike za kolena i laktove. Kako smo bili na velikoj nadmorskoj visini bilo je poprilicno hladno tako da smo pored svega ovoga obukli i po jedan dzemper.
Prva dionica po asfaltu (nekih 20ak km) je prosla prilicno lagano i taj dio puta se koristi kako bi se malo bolje privikli na bicikla.
Kada smo sisli na makadamski dio vec je bilo otopljelo pa smo skinuli jakne. U narednih 2 sata smo se spustili do cilja bez vecih problema. Kako nije bilo pametno da drzimo aparate uz sebe, to smo ih ostavili u autobusu koji nas je pratio tako da nemamo mnogo fotografija. Medjutim, vodici su imali aparate pa su nas oni i snimali i fotografisali tako da smo na kraju dobili poi CD sa svim tim materijalom.
Na kraju, kada smo se spustili do cilja, zavrsili smo u hostel gdje su nas cekali tusevi, topli rucak, ljuljaske za izlezavanje kao i bazen jer smo vec tu mogli da idemo u sorcevima i da se brckamo u (nebastoplom) bazenu.
 Poslije nekoliko sati izlezavanja krenuli smo nazad za La Paz.