Iako smatram da sam spreman i sposoban da spavam u skoro nemogucim uslovima moram da priznam da do sada nisam imao gore (ne)prospavanu noc od ove kada sam putovao iz Zagreba za Veneciju. Naravno da smo uzeli najjeftiniju kartu (koja je bila oko 40ak eura po glavi) te smo samim tim bili smjesteni u kola 2. klase (nesto ala kupaci voz) koji je, naravno, bio dupke pun. U ovakvim situacijama jednostavno zazalim sto me ima skoro 2 metra (da - hvali mi koji cenat).
Medjutim, cim smo ugledali Veneciju mislim da smo zaboravili sav taj umor i tu prebijenost. Jos nas je docekao i prelijep suncan dan (iako su sa svih sajtova najavljivali pljusak) pa smo bili k'o novi. Medjutim, nije nas to mnogo drzalo. Cim smo dosli do hostela ispostavilo se da smo zeznuli rezevaciju tj. da smo, umjesto za 14. i 15., napravili rezervacije za 15. i 16. Srecom vlasnik hostela (inace Kinez) je imao mjesta u svom drugom hostelu pa smo problem odmah rijesili.
Nakon kraceg (citaj par sati) odmora krenuli smo u setnju po Veneciji koja je trajala sve do vecernjih sati. Zapanjujuce je to sto su "glavne" ulice Venecije stvarno prepune turista ali cim se zadje u neku sporednu ulicicu nema nigdje zive duse. Uvece se odmorismo malo i opet iskocili da lutamo i istrazujemo Veneciju po noci. A i da fotkamo malo usput (nesto fotografija sam postavio). Malo je reci koliko me je Venecija nocu odusevila. Jos je i vrijeme za fotkanje bilo perfektno, Malo oblacno sa punim mjesecom...
Sjutri dan je bio bas obrnut. Barem sto se vremena tice. Od jutra pa sve do uvece padala je kisa ali nam to nije smetalo da obidjemo neke aturisticke djelove Venecije. Uvece se vratismo i odlucismo da preskocimo izlazak jer nas je ujutru cekao uranak i put za Madrid.
Treci dan u Veneciji je bio fenomenalan. Poranismo kako bi smo stigli da obidjemo jedno od ostrva blizu Venecije. U ovom slucaju to je bilo ostrvo Murano. Tu provedosmo par sati i nastavismo ka aerodromu. Mozda mi je jedan od najljepsih dozivljaja bio voznja od Murana do aerodroma autobusom tj. brodobusom. Citave raskrsnice na vodi!!! Srecom sam sokoro polozio za "skipera" pa sam mogao da razaznam kako su Italijani uzasni u voznji camaca.
Let za Madrid je protekao extra. Kako u Madridu kasno pada mrak (negdje oko 21 u ovo doba godine) imali smo par sati od dana da ga obidjemo. Aerodrom nije bio daleko od grada (nekih 30 minuta busom) pa smo otisli do centra i razgledali malo. Usput odlucismo da prespavamo u hostelu jer nas je sjutradan cekao pravi pakao. Od svih gradova koje sam do sada obisao u zivotu, Madrid me je najvise fascinirao. Kakav prikaz jedne imperije!!!!
Sjutradan tj. vec danas tj. vec juce ustadosmo rano kako bih ja stigao na vrijeme za moj let koji je krecao u 11.30. Sve je proslo bez problema. U Atlantu sam stigao poslije nekih 8 sati leta. Nakon ko zna koliko provjera usao sam na aerodrom i imao sam skoro 2 sata da ga pretrazim. Za nekih sat vremena sam unio vise kalorija nego sto sam to uradio za zadnjih nedelju dana. Probao sam sve osim McDonaldsa. Sve sami brendovi americke pop kulture i dzank-plasticne hrane. Cak sam prosao i pored lanca restorana zdrave ishrane koji sam samo prezrivo pogledao i sa rezigniranoscu zaobisao. To jedem svaki dan u Podgorici!!!
Nakon toga slijedilo je jos 6 sati do Lime.
I evo me. U Limi. Nego Marija treba da sleti pa zato idem.
No comments:
Post a Comment